Neuhvatljivi leteci nestasko

Naročiti računarski program traga za retkom vrstom detlića koja je, možda, iščezla pre više od šest decenija



Hoće li lažni otkriti pravog detlića? Prvi je skalamerija s dve kamere koju nadgleda računar, a drugi je retka vrsta ptice, poslednji put viđena pre više od šest decenija. Da li je u međuvremenu zauvek iščezla?
Ko zna koje po redu traganje započelo je 2004. kada je jedan kajakaš izjavio da je, spuštajući se divljom rekom u Arizoni, spazio neuhvatljivog skrivača. Kao na dati mig, odmah su pohrlili zaštitnici prirode, osmatrači ptica, proučavaoci polja i ostali radoznalci.
Minulog juna istraživači su avionom nadletali ušće Misisipija da pronađu područja podesna za boravak jednog od najkrupnijih i najraskošnijih kljucača na svetu (Campephilius principalis), s dugačkim kljunom boje slonovače i šarenom ćubicom.

U lov se uključila ia Nacionalna svemirska i vazduhoplovna agencija. Saradnici Godardovog svemirskog centra i Univerziteta Merilend ukrcali su u letelicu uređaj koji laserskim zracima snima rastinje (LVIS). Zašto su ga poneli?

Zato što se svetlosne čestice (fotoni), ispaljene iz sprave u vidu rafala, odbijaju od lišća, grana i zemljišta i vraćaju nazad. Proučavajući ove odraze, naučnici vide sve što se zbiva u samom vrhu drveća, na tlu i između. Drugim rečima, s visine imaju pregled od korena do krošnje.

Za razliku od snimanja (fotografije) iz aviona i satelita u dve dimenzije, najnoviji postupak pruža trodimenzionalnu sliku prostora. To omogućuje znalcima da u toku leta procene kako izgleda šuma i šta skriva. Laserska naprava, usput, iscrtava krajolik koji se nadleće, dočaravajući debljinu biljnog prekrivača na tlu, gustinu lišća na drveću, blizinu izvora vode i starost šume.

Poduhvat je izmamio više od 50 stručnjaka, predvođenih naučnicima sa Univerziteta Kornel, da krenu u potragu dužu od godinu dana na jugoistoku SAD. U aprilu 2005. pojavilo se saopštenje u poznatom časopisu „Nauka” (Science) da je, najmanje, jedan mužjak preživeo. Izostali su, međutim, opipljivi dokazi.

Naposletku su u pomoć pozvani stručnjaci za tzv. inteligentni nadzor s dva univerziteta, Kornel i Teksas, koji su smislili postupak automatskog prepoznavanja ptica u letu. Dve kamere od po tri megapiksela snimaju parče neba, veličine 92 puta 275 metara, iznad jedne reke s mnogo rukavaca u Arkanzasu gde bi moglo da bude stanište ili hranilište neuhvatljivog detlića.

Svake sekunde se 11 prizora (okvir), oštrine 1.600 puta 1.200 tačaka, smesti u privremeno skladište (buffer) i istog časa ih naročiti program pregleda. Sve što nije bitno odmah se izbriše, a ostalo uskladišti na čvrstom disku. Dotični program, koji pokreće operativni sistem “linuks”, u stanju je da razazna lavinu pokreta u brzom letu i uoči razluči ih u odnosu na samu pozadinu (lišće i oblaci). Usavršen je posle terorističkog napada na Svetski trgovinski centar u Njujorku 2001.

Na sličan način su praćene čaplje, divlje guske i crvenorepi jastrebovi.

Naučnici iščekuju da će potraga za “svetim gralom” ornitologije (izučava ptice), konačno, uroditi plodom.

-----------------------------------------------------------

Bračni život

Zvanično na spisku iščezlih vrsta, dva puta je, navodno, primećen mužjak – 2004. i 2005 u Arkanzasu. U junu prošle godine raspisana je nagrada od 10.000 dolara svakome ko pokaže gde se gnezdi, prebiva ili hrani.

To je, inače, jedan od najkrupnijih detlića na svetu, dostiže od 48 do 52 santimetra u dužinu, teži od 450 do 570 grama, ima kratke noge i dugačke povijene kandže. Obično je sjajne plavo-crvene boje, sa istaknutim kljunom i ivičnim šarama s gornje i donje strane krila. Najviše voli gustu močvaru i borovu šumu; uglavnom se hrani larvama šumskih buba, a jede i semenke, voće i ostale insekte. Za opstanak jednog para, a većinom tako živi, potrebno je, najmanje, 25 kvadratnih kilometara močvare ili šume.