Sirijus

Sirius je najsjajnija zvezda na nocnom nebu. Njena prividna velicina je -1,46 m, a od nas je udaljena 8,7 svetlosnih godina. Sirius je plavo-bela zvezda, 23 puta sjajnija i 1,8 puta veca od od Sunca, a i nesto toplija od njega. Ime Sirius verovatno dolazi od grcke reci u znacenju blistav.To je sedma zvezda po udaljenosti od Suncevog sistema. Sirius je dvojna zvezda u konstelaciji Canis Major (Veliki Pas).
Posto je dosta blizu moguce je u kracim vremenskim intervalima opaziti kretanje Siriusa u odnosu na daleke zvezde. U zadnjih 2000 godina ova zvezda se pomerila na nebu za 44' a to je 1,5 prividni precnik Meseca.
Kroz nekoliko milijardi godina Sirius ce postati zvezdani div, a zatim beli patuljak. Takav je zivot nekih zvezda.



irius B Fridrih Besel je posmatrajuci kretanje Siriusa 1843. i 1844. primetio male nepravilnosti u njegovoj putanji sto je navodilo na zakljucak o postojanju bliskog, ali nevidljivog pratioca koji svojom gravitacijom kvari ovu putanju.
Osamnaest godina kasnije, 1862. Alvin Klark, americki astronom i konstruktor teleskopa, zaista je otkrio u blizini Siriusa siriussist.gif (2752 bytes)zvezdu velicine 8,65m. Kasnije je utvdjeno je da se ova zvezda krece po izduzenoj elipticnoj putanji oko Siriusa i to na ugaonom rastojanju od 3'' do 11,5'' u periodu od 49,98 godina. Zadnje maksimalno rastojanje bilo je 1975. a sledece ce biti 2025. godine. Priroda ove zvezde spektralinm putem je utvdjena 1925.
Kad se govorio o zvezdanom sistemu Siriusa onda se on naziva Sirius A, a njegov pratilac Sirius B. Sirius B je tezak za osmatranje zbog zaslepljujuceg sjaja Siriusa A. Ipak, pomocu dobrog teleskopa i sa
specijalnom blendom, moguce ga je snimiti.
Masa Siriusa B je nezanatno manja od mase Sunca, a sjaj 500 puta manji od sjaja Sunca (od Siriusa A 10 hiljada puta manji). Sperktralnom analizom utvrdjeno je da povrsinska temperatura ove zvezde iznosi od 8000 do 10000?K, i da ona spada u spektralni tip A. Medjutim apsolutni sjaj Siriusa B je prilicno mali jer je i precnik ove zvezde mali: skoro 50 puta manji od precnika Sunca i iznosi oko 32000 km (Zemlja: 12 756 km). Tako velika masa u malom precniku rezultira ogromnom gustinom. Gustina Siriusa B je vise od 100 hiljada puta veca od gustine vode. Supena kasika toliko zgusnute materije na Zemlji bi tezila 2,5 tone!
Iz svega ovog se moze zakljuciti da je Sirius B beli patuljak [recnik]. Za astrofiziku ova zvezda je od velikog znacaja jer je to zapravo prvi beli patuljak koji je ikad otkriven.
Sirius B je sada na izdisaju, nalazi se na kraju svog zvezdanog zivota jer je potrosio svoje nuklearno gorivo te su u njemu prestale nuklearne reakcije koje pretvaraju vodonik u helijum. Ova zvezda jos uvek svetli samo zato sto je jos topla.